ћ Ћ
RSS

Da li je Hrana za dušu „jestiva”

Пет, дец 2, 2011

Бренд&Маркетинг

Televizijski spot koji promoviše Srbiju, prikazan novembra ove godine na Sajmu turizma u Londonu, nezvanično je proglašen za “najbolji spot o Srbiji”, prema podacima Turističke organizacije Srbije (TOS).

Spot je prijatno gledati. Prikazuju se lepi predeli naše zemlje i poneko nacionalno jelo. Verovatno je autor porukom „hrana za dušu“ želeo da kaže da je ovde hrana dobra isto kao i duša naroda, pa je to spojio u jedan slogan. Složićete se, ideja i nije tako loša. U svakom slučaju nije sramotna niti negativna.

Međutim, potkralo se nekoliko tehničkih grešaka ali, što je mnogo opasnije, ima i sistemskih grešaka cele kampanje. Tehničke greške su vezane za izostavljanje Kosova i Metohije iz spota i prevoda na engelski jezik imena Stare planine (setimo se prevoda grada Novog Sada u „New Now“). Iskreno se nadam da su ovo samo tehničke greške.

Sistemska greška je to što TOS, ali ni bilo ko drugi, nema na osnovu čega da planira svoje kampanje. Sve one počinju na osnovu ličnog osećaja pojedinca što je veoma loše i rizično za poreske obveznike i Državu. Zato što ne postoji strateški plan za brendiranje Srbije (koji definiše viziju, misliju, ciljeve, projekte i evaluaciju rezultata) uvek će se dešavati ozbiljni propusti zbog kojih kampanje ne mogu da budu uspešne ma koliko se reditelji ili kreativni direktori trudili. Kao posledica tih propusta su izgubljeno vreme i silan novac koji je neko (poreski obveznici) morao da zaradi.

Na reklami se vidi voće, povrće, med, vino, sir, riba, začini, ajvar, sarma itd. S’obzirom da je spot trebao da promoviše hranu iz Srbije, pitam se da li gostu iz inostranstva neko nudi ribu, med ili maline, ili ga domaćin odvede na porciju ćevapa, karađorđevu šniclu ili burek sa sirom (generalno gledano)? Dakle, greška je sa akcentom na hrani i poljoprivrednim proizvodima bez ikakvog fokusa i reda.

Jela prikazana na reklami su na izgled veoma lepo spremljena ali ne predstavljaju našu nacionalnu kuhinju u pravom smislu. To ne znači da su naša jela „na oko“ ružna niti da ih treba ružno sortirati, ali ne treba ni da podsećaju na francusku ili italijansku kuhinju. Sinonimi za dobru kuhinju su upravo francuska, italijanska, čak i kineska kuhinja. Teško je poverovati da će npr. Portugalac ili Engelez da pomisli da smo bolji u gastronomiji od Francuza ili Italijana, ali može poverovati da smo drugačiji. Dakle, u strategiji moramo biti konzistentni, uporni, tačni i kreativni. Opasnost predstavlja to što ukoliko se nastavi sa kampanjom „kuhinje“ (koja nije naša) možemo da izazovemo reakciju Francuza ili Italijana. Naravno, teško je zamisliti da će se oni osetiti ugroženim jednom reklamom, ali lako mogu da naprave TV serijale o Srbiji koja je bombarodavana osiromašenim uranijumom i u čijoj zemlji još ima kontaminiranih materija, samo ako „dirnemo“ u njihov nacionalni brend. Dakle, druga greška je (marketinški gledano) tržište i sam proizvod koji se promoviše.

Treća sistemska greška je što ova kampanja nema nikakve veze sa velikim Sajmom u Šangaju na koje je naša država potrošila silan novac (tada je tema bila “pirotski ćilim”). Da li je iko video evaluaciju rezultata nastupa u Kini koji je trajao pola godine?

Da li neko zaista očekuje da će posle ove reklame turisti da dojure u Srbiju da bi probali ribu iz Dunava (!) ili sudžuk? Upravo zato što mislim da neće, potrebno je na osnovu strateškog plana brendiranja nacije projektovati i plan integirsanih marketing komunikacija u periodu od nekoliko godina, čak i decenija. Sve to zajendo može da da rezultete i motiviše nekoga da eventualno dođe i zbog sudžuka (da ga proba ili ulaže u proizvodnju). Izolovani pokušaji reklamiranja ovakvog tipa su unapred osuđeni na loš rezultat bez obzira na kreativnost i posvećenost ili na hvalospeve upućene sebi.

Podsetiću na izjavu najvećeg stručnjaka iz oblasti nacionalnog brendiranja g. Sajmona Enholta: „Ljudi razmišljaju u proseku o najviše tri države. Jedna je ona u kojoj žive, druga je SAD, a za treću se vodi borba“ Da li je zaista Hrana za dušu „jestiva“ potencijalnim investitorima, turistima, imigrantima, našoj dijaspori…? Mislim da nije „jestiva“ (nije prihvatljva za ciljne javnosti kojima se obraćamo) i zato pozivam Državu da baš u ovoj ekonomskoj krizi projektuje strateški plan za brendiranje Srbije jer ćemo samo ako postanemo relevantni na nekim poljima (npr. poljoprivredi ili energetici) povećati izvoz, smaniti deficit i uvećati ukupno bogatstvo društva. Mi smo dovoljno drugačiji (hvala Bogu) da nam ne treba niti novi, niti lažni identitet. Srbija imam dovoljno inteligentnih i kreativnih ljudi koji mogu da se bore sa izazovima modernog nadmetanja u nacionalnom brendiranju. Ostaje samo da sačekamo političku odluku.

Tags: , ,

3 Responses to “Da li je Hrana za dušu „jestiva””

  1. Heidi каже:

    I see a lot of interesting posts on your website.
    You have to spend a lot of time writing, i know how to save you a lot of time, there is a tool that creates unique,
    google friendly articles in couple of minutes, just type in google – laranita’s free content source

  2. Wilfred каже:

    I read a lot of interesting content here. Probably you spend a lot of time writing, i know how to save you a lot
    of work, there is an online tool that creates high quality, google friendly posts in seconds,
    just type in google – k2seotips unlimited content

  3. weight loss каже:

    Interesting content you post here, i have shared this post on my twitter

Leave a Reply

Archibald Reiss Arcibald Arcibald Rajs Brand Branding Brend Cujte Srbi Economy Ecoutez les Serbes ekonomska entrepreneur Finland Gregory Mankiw Harvard Universtiy kriza LinkedIN Marketing Pjesivci Serbia Srbija Београд Бренд&Маркетинг Брендирање Велика депресија Влада Зачеће Племе Предузетник Предузетништво Професионалац Пјешивци Савет за брендирање Св. Јован Свети Свети Јован Светска Слава Срби Србија Стара Црна Гора Стиглиц економија економска криза рецесија