ћ Ћ
RSS

Конкурентски идентитет Србије и Финске

Нед, дец 26, 2010

Бренд&Маркетинг

Зашто поредим Србију и Финску? Србија има нешто више становника од Финскe и обе се налазе у Европи. Приметан је јаз у бруто домаћем производу, просечној плати, ефикасности и ефективности привреде, државне управе и др у корист Финске. Финци, за разлику од Срба, имају групу експерата која се окупила у „Државној бренд делегацији“. Овo тело је формирано 2008. године са задатком да развија фински конкурентки идентитет. Шта је онда ту за поређење у односу Србије и Финске? Лоши резултати, односно изостајање резултата.

Поред тога што Финска нема тешке политекономске изазове као Србија, за сада нема успеха у својим покушајима да се боље позиционира. Свакако, потребно је време да би стратешки план финских експерата имао ефекат, али су занимљиви досадашњи резултати и логика рада. Данас се Финци сусрећу са падом имиџа у односу на суседе који су им главни „ривали“, а њихови експерти за сада највише напора улажу у „интерно брендирање“.

Најцењенија студија која се бави рангирањем „снаге“ брендова нација је Anholt-GfK Roper Nation Brands Index™ аутора познатог научника, кандидата за Нобелову награду, др Сајмона Енхолта. Србије нема ни на једној листи од када је методика утврђена, односно од када се истраживање имплементира (последњих пет година). У истраживању учествује око 20.000 људи из 20 држава и спроводе се квартално свих ових година. Финска се, по доступним информацијама, 2007. године налазила на 16. месту, а 2008. године на 18. месту. На листи која је објављена 2009. године није их било међу првих десет, а занимљиву илустрацију је дао др Сајмон Енхолт: “Дански, норвешки и фински брендови ће се још увек сматрати шведским, као што се Blackberry сматра америчком фирмом, а она је заправо канадска“. Дакле, Финска има пад вредности на листи и више каска за суседима.

Главна идеја у стратегији коју су пројектовали фински експерти је да је Финска земља која решава светске проблеме и да су Финци ти који решавају проблеме. Ово је један од солидних доказа да планирање конкурентског идентитета нације мора бити у синергији са државном визијом развоја, оперативним деловањем, њеном историјом, науком, културом, традицијама и потенцијалима земље. Бивши фински председник Ахтисари је као дипломата уложио напор али и репутацију своје земље у решавању конфликта у јужној српској покрајни. Срби сада знају како Финци решавају проблеме – тако што посредују у отимању покрајне. То знају и чланице УН – за њих проблем Косова није решен.

Свакако је за дискусију идеја финског тима о решавању светских проблема. Да ли нека држава може да решава туђе проблеме, а да притом има озбиљне проблеме у сопстеној земљи? Може. Међутим, Финска се суочава са проблемом повећања незапослености, старењем нације, повећањем броја психијатријских пацијената и др. Ово значи да не треба да решавају ту врсту проблема у свету. Такође није препоручиво да решавају ни оне за које немају знања и искуства јер их то може коштати остварења циљева.

За сада, ово неће обесмислити напоре на побољшању имиџа Финске али ће свакако успорити достизање тако жељених резултата. Финска има велики изазов, а Србија још већи. Иако су Финци добро позиционирани на листи коју објављује др Енхолт они су ипак одлучили да формирају тим који ће да побољша позицију. То је карактеристика озбиљних држава које поштују своје пореске обвезнике и самосвесних нација.

Последњих година је у Србији било неколико покушаја да се формирају савети или нека друга тела којима би био задатак да боље позиционирају „национални бренд Србије“. Сви ти покушаји су или пропали или су се тимови брзо расформирали или не раде. Зашто? У Србији нема релевантног знања из ових области али и држава није у стању да предвиди какве уштеде може дугорочно да донесе улагање у овај систем.

Држава није производ. Ни једна нација није на продају па се због тога не могу у потпуности применити знања из корпоративног маркетинга и брендинга, а ни случајно рекламирања или комуникације. Оно што је заједничко у примени маркетинг система у држави и привреди је то што је јефтиније ако се инвестира у тај систем и што доноси материјалне и нематеријалне вредности.

У оваквој ситуацији остаје да се молимо да ће се нешто десити „само од себе“ по питању репутације Србије у свету. То је равно вероватноћи да ћемо на Олимпијским играма бити испред Кине по броју златних медаља. Финци, поред тога што се моле, они ипак нешто раде и много је већа шанса да се постигне успех. Нама остаје нада да ће наша држава смоћи снаге да предвиди будућност и озбиљно се позабави овим проблемом. Ако САД, Немачка или Шведска који су најбоље позиционирани, имају стратегије конкурентског идентитета које имплементирају деценијама ми немамо право да то игноришемо.

Tags: , , , ,

Leave a Reply

Archibald Reiss Arcibald Arcibald Rajs Brand Branding Brend Cujte Srbi Economy Ecoutez les Serbes ekonomska entrepreneur Finland Gregory Mankiw Harvard Universtiy kriza LinkedIN Marketing Pjesivci Serbia Srbija Београд Бренд&Маркетинг Брендирање Велика депресија Влада Зачеће Племе Предузетник Предузетништво Професионалац Пјешивци Савет за брендирање Св. Јован Свети Свети Јован Светска Слава Срби Србија Стара Црна Гора Стиглиц економија економска криза рецесија