ћ Ћ
RSS

Srpska ekonomija i kapitalizam, tj. “grandmothers and frogs”

Пон, авг 29, 2011

Економија

Ako ste mislili da je realni socijalizam propao u Srbiji, grešite. Nažalost! Ako ste ubeđeni da je dobro što nije propao, jer smo sjajno živeli dok je Tito bio živ, onda (ponovo) grešite. A evo i zašto…

Pokušaću kao konzervativac da posmatram srpsku privredu i ekonomiju u četiri sfere koje paralelno funkcionišu u našoj i “njihovoj” Srbiji. Te sfere su:

1. Realni socijalizam;
2. Srpski kapitalizam;
3. Tajkunski socijal-kapitalizam;
4. Globalizacija vs. Srbija;

Realni socijalizam. Najveći broj onih koji primaju platu iz budžeta Republike Srbije (RS) spadaju u ovu ekonomsku grupu. Njihov položaj je višestruko zaštićen, plate su redovne i nema „strašnih“ kapitalista koji „žele svaku kap njihove krvi i znoja da pretvore u dinar“. Pitam se, čije kapi krvi i znoja pretvorene u dinare oni troše?
Približno 416.000 zaposlenih, prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS), u Srbiji radi u administraciji, državnim kompanijama i ustanovama, zdravstvu, obrazovanju… Njihove plate su u proseku oko 42.000,00 RSD neto (tj. poreske obveznike svaki od njih košta 59.000,00 RSD mesečno, ako posmatramo bruto i samo platu). Ove naknade su u proseku dvostruko veće od plata u preduzetništvu (duplo veće od onih koji te plate njima zarađuju).

Zaposleni u ovoj ekonomskoj grupi uglavnom ne zaslužuju visoku platu. Zašto? Efektivno rade veoma kratko u toku radnog vremena, motivacija im je na niskom nivou, često se žale na dosadu i sl. Zbog nedostatka optimizacije sistema, loše organizacije, ukupnog neznanja, neškolovonog stranačkog ili rodbinsko-plemenskog kadra koji „šefuje“, ovakav sistem podržava takav odnos dobrog dela zaposlenih. Međutim, ima i onih koij rade više od ostalih i čiji je značaj za pohvalu i nagradu. Sveukupan broj u ovoj ekonomskoj grupi prevazilazi potrebe i snagu naše države da održi takav sistem.

Srpski kapitalizam. On važi samo za „male igrače“. Čak ni oni koji imaju neku preduzetničku radnju ili malo preduzeće ne znaju koliko taksi, naknada i poreza plaćaju (Bog blagoslovio knjigovođe). Može se reći da za one u preduzetništvu važi kapitalizam u svom iskrivljenom ali ipak kapitalističkom okviru. Oni se bore da više rade (preko 10 sati dnevno), da rade bolje od drugih i na taj način stvaraju veću vrednost i zarađuju platu. Neki koji to uspeju ostaju na tržištu, drugi se gase jer nisu uspeli da se prilagode promenama i uslovima tržišta. To je sasvim normalno i takav sistem povećava ukupan kvalitet usluga ili proizvoda. Oko 420.000 ljudi (prema RZS) su preduzetnici, ili rade kod preduzetnika. Plate su minimalne jer su i zarade preduzetnika minimalne. Naravno, oni koji uspeju da budu uspešniji od drugih daju veće plate jer žele da zadrže svoje dobre radnike.

Kao konkurenti „malim igračima“ nekda se javljuju oni veći „igrači“ koji su svoju poziciju stekli uz pomoć političkih veza i tajkunskih „šema“. Glavni ljudi u tim kompanijama uglavnom nisu obrazovani za menadžerske pozicije (za to postoje škole i fakulteti i u zemlji i inostranstvu) i ne znaju pravu vrednost novca. Međutim, vremenom će ili propasti ili uvažiti principe kapitalističke igre.

Postoji i grupa domaćih privatnih srednjih i velikih preduzeća koja živi svoj „srpski kapitalizam“. Jedan deo njih pokušava da se ponaša kao što su se ponašale uprave OUR-a u SFRJ (setimo se firme Kurčubića iz serije “Bolji život” ili firme direktora Srećka Šojića iz “Tesne kože”). Takve firme, danas u privatnom vlasništvu, brzo ili postepeno propadaju (promene u glavnom vide kao kozmetičke, samo promene logo firme, postave Interent prezentaciju i preimenuju nazive funkcija). Od volje tih menadžera zavise uslovi rada i visina plate. Jedan deo njih shvata kako funkcioniše kapitalizam, pa ulaže u informacione sisteme, ljudske resurse, marketing, inovacije i sl. Ostatak koji to ne shvata će postepeno nestati, prodati firme onima koji znaju da rade ili će morati da shvate i da se uključe u „utakmicu“.
Svi oni zajedno se bore sa tajkunskim „socijal-kapitalizmom“.

Tajkunski „socijal-kapitalizam“. Oni se prema radnicima najneodgovornije ponašaju i daju najniže plate. Njima kvalitet rada, posvećenost, nove ideje nisu bitne jer od njih ne zavisi uspeh u poslu. Šta više, preduzetnički duh u takvim kompanijama se guši jer je po vokaciji slobodarski, a kome treba zdrav razum u političko-mafijaškim dogovorima?

Tajkunske kompanije se u glavnom bave uvozom i izvozom (često i onoga što su uvezle). Na pozicije lidera su stigle zloupotrebom monopola. Zloupotrebu monopola su im omogućile, ili Miloševićeve ili „demokratske“ političke strukture (zbog toga i reč „socijal“ u terminu ove kategorije, jer su i jedne druge strukture levičarkse). Ovakve kompanije zapošljavaju značajan broj ljudi i služe za razne dugoročne ili kratkoročne potrebe njihovih stvarnih vlasnika, a to je vladajući sistem (npr. sponzorstva politički zanimljivih događaja, sportskih klubova, vladinih nevladinih organizacija, zapošlavanje podobnih ljudi na pozicijama „top“ menadžmenta ili sl.)

Globalizacija vs. Srbija. Postoje kompanije na svetu koju su finansiski jače od većine malih (ali i većih) država. Mnoge od njih mogu sebi da priušte borbene avione ili raketne sisteme. Kod nas postoji nekoliko takvih firmi, koje pozitivno deluju na našu ekonomiju. U glavnom se bave izvozom i/ili proizvodnjom. Ima i onih koji se bave uvozom, ali oni iz Srbije i izvoze u region jer je dobar deo regionalnih cenara u Beogradu.

Uslovi rada su dobri. Plate su im iznad proseka i trude se, kao i svaki pravi kapitalisti, da zadrže najbolje i povećaju svoju vrednosti. Moć su iskoristili u pregovorima sa našom zemljom da izdejstvuju odnos države kakav se očekuje prema svim privrednicima i oni bez problema posluju i plaćaju poreze.

Rezime. Ako se saberu prihodi onih koji zarađuju (iz druge i četvrte grupe) i ako se oduzmu sa onima koji troše (pripadnici grupa real-socijalizma i tajkunskog socijal-kapitalizma, plus penzioneri i socijalna davanja) dobijamo veliki minus.

Dakle, svi oni koji rade ne mogu da podmire troškove onih koji ne rade i onih koji žive realni socijalizam. Da bi se taj minus nadoknadio naša vlast uzima kredite ali povećava i javni dug. Novac u inostranstvu uzimaju kod onih koji su nas bombardovali 1999. godine (baš kod onih koji žele nezavisno Kosovo, nezavisnu Vojvodinu, crnogorsku građansku Crnu Goru i unitarnu Bosnu i Hercegovinu). Nisu krivi ti koji nam daju kredite već mi koji to trošimo na potrošnju. Da li je licemerno ako naša vlast “postavlja uslove i crvene linije” onima od kojih zavisi sistem koji su sami stvorili? Krediti su bili neophodni, ali nikako za potrošnju već za investicije.

Bio sam ubeđen da će „DOS“ čim isprati Miloševića odmah da:
- otpustiti višak administracije,
- smanje poreze i administraciju učine jeftinom i efikasnom,
- liberalizuje ekonomske slobode,
- reformiše zdravstvo, sudstvo i obrazovanje,
- da šansu u investicionim programima onima koji su ostali bez posla,
- definiše jasne nacionalne ciljeve,
- brzo završi sa denacionalizacijom i restitucijom,
- napraviti plan za modernizaciju vojske,
- sistemski podstiče demografsku obnovu stanovništva,
- defederalizuje državu (naročito Srbiju)…

Ovo je ujedno i moje viđenje rešenja ovakvog stanja u srpskog privredi i ekonomiji iako sam sve četiri ekonomske grupe generalizovao i sigurno da u svakoj ima izuzetaka. Ovakvo stanje je loše za našu privredu i ekonomiju jer sprečava razvoj preduzetništva, ne podstiče razvoj poljoprivrede i stočarstva, smanjuje konkurentnost itd.

Sa procesom reformi i napretka je moglo da se počne pre 11 godina kada je Milošević otišao, ali nije (sledeće godine će neki od demokrata imati duži staž na vlasti u Srbiji nego sam Milošević). Izgleda da je ovo danas samo jedna unapređena i prilagođena verzija titoističkog sistema uspostavljenog još davne 1945. godine.

Zbog svega ovog smatram da realni socijalizam nije dobar (guši slobodu, konkurenciju i napredak), kao što nije dobro da funcioniše nekoliko paralelnih privredno-ekonomskih sistema u jednoj državi.

Tags: , ,

Leave a Reply

Archibald Reiss Arcibald Arcibald Rajs Brand Branding Brend Cujte Srbi Economy Ecoutez les Serbes ekonomska entrepreneur Finland Gregory Mankiw Harvard Universtiy kriza LinkedIN Marketing Pjesivci Serbia Srbija Београд Бренд&Маркетинг Брендирање Велика депресија Влада Зачеће Племе Предузетник Предузетништво Професионалац Пјешивци Савет за брендирање Св. Јован Свети Свети Јован Светска Слава Срби Србија Стара Црна Гора Стиглиц економија економска криза рецесија