ћ Ћ
RSS

Шта сте Ви лично учинили за Државу?

Пет, сеп 16, 2011

Напредни клуб

Од Првог српског устанка 1804. године наша држава је издржала бројна искушења и прошла трновит пут. Данас, 2011. године наша земља се зове Србија, баш као што се звало Душаново царство, има исту заставу и химну као Краљевина Србија и исти главни град као Деспотовина Србија у XV веку. Узимајући у обзир број ослободилачких ратова, геноцида и жртава ово је успех раван миту. Поред свег зла кроз које су прошли наши преци и савременици, ова земља је дала и даје најбоље научнике, спортисте, војсковође, писце, песнике, уметнике…

Велики број грађана васпитаваних у СФРЈ, стекла је навике којих би се наши преци засигурно стидели. Нажалост, неки су и своју децу васпитавали на југословенским идеалима реалног социјализма. Сетимо се крилатице: Ради колико можеш, узми колико ти треба.

Зашто сам сигуран да би се наши преци стидели тога? Да ли постоји народна пословица, изрека, песма или било шта што позива народ на лењост, среброљубље или на гордост? Не, не постоји. То значи да ове појаве о којима ћу писати нису у нашој традицији и да су плод комунистиче прошлости, слабости и неодговорности садашње елите.

Шта је наша сиромашна Србија обезбедила свом народу?
- Бесплатно школство (основно, средње и високо),
- бесплатно лечење,
- слободу кретања, говора и вероисповести,
- националне симболе и химну,
- демократске институције,
- заштиту имовине и грађана,
- могућност самозапошљавања…

Дакле, није реч о ефикасности институција, већ о њиховом постојању и чињеници да оне функционишу. Једном делу наших грађана то није довољно и траже од Државе:
- да их запосли,
- да им да плату,
- да им да стан,
- да им да титуле и углед.

Све ово је било могуће и лако оствариво у СФРЈ. Заједно је мешавина лењости, гордости и среброљубља. Запошљавани су људи без икаквих способности, добијали су плате које нису заслужили, усељвали су се у станове које никада нису зарадили. Многи су постајали научници – доктори и магистри, без икаквог научног резултата или факултетски образовани без фунцкионалних знања. Све ово је СФРЈ обезбеђивала задуживањем, национализацијом и ратном одштетом.
Душко Радовић је приметио „пожртвовање на послу“ тог доба и описао следећим речима: „Запослење Вам не гарантује посао, већ само плату. Ако сте заиста жељни посла, мораћете да пронађете нешто хонорарно.“

Неки млади људи се питају зашто они не могу да уживају у ономе у чему су уживали лошији од њих. Ретко ко се запита ко је давао новац за летовања, викендице, „шопинг“ у Трсту итд. Неки из те групе се потпуно разочарају ако не могу да остваре „привилегије“ овде, па онда одлазе на Запад и тамо много раде и то већином физичке послове. Наравно, не пада им на памет да траже од те државе оно што траже овде. Апсурд, али је то последица (нео)југословенског васпитања. Данас имамо примере да магистри или доктори наука, чије је школовање плаћала Држава, раде као чистачи или перачи судова на Западу. Дакле, са једне стране се види салбост и фрустрација тог појединца, а са друге вредност школе коју су завршили.

Овакво стање злоупотребљава наша политичка елита зарад опстанка на власти, стално обећавајући будућност у којој нас чека све оно што смо некада имали у СФРЈ. Наравно, СФРЈ више није опција али зато ЕУ јесте. О ЕУ се говори као кључном чиниоцу који нема алтернативу, а „мрачне силе“ стоје на том путу.

Ако спадате у оне који имају слична очекивања од Државе, да ли сте се запитали шта сте то Ви лично за њу учинили? Ако не за државу, шта сте у чинили за свој народ, нацију или себе?

Да помогнем. За државу, народ, нацију или друштво сте учинили онда када сте свој труд или жртву дали, а од тога нисте очекивали ништа за узврат. Дакле, никакву личну корист, плату или почаст.

Лично спадам у оне који нису задовољни нивоом развоја на коме се држава налази, нити стањем у њој. Желим напредак своје земље и свестан сам колико је рада и одрицања потребно да бисмо све то заједно остварили. Међутим, не очекујем да ми Држава било шта материјално да, али зато очекујем:
- једнака правила за све,
- јефтину и ефикасну професионалну администрацију,
- економске слободе,
- очување безбедности свих нас и
- очување културног, националног блага и идентитета.

Сматрам да би поштовање и развој ових принципа у пракси условило убрзан напредак на свим пољима у нашој земљи.
Патриотизам није изјава да би погинуо за своју земљу. Патриотизам данас значи тежак рад, жртву и одрицање, прагматизам, веру и национално јединство. Ако желимо да наша деца не буду робови материјалног света, ако желимо да буду срећни без обзира на количину новца у банци, ако желимо да вредно раде на сопственом усавршавању и посвећени вечним вредностима, морамо се одрећи тековина титоистичке прошлости и презрети неојугословенске идеје садашње политичке елите.

Наша будућа земља може да буде пример за све, само ако то ми будемо желили, тешко радили и искрено веровали. Ми од Србије можемо да направимо земљу у којој би свако желео да живи.

6 Responses to “Шта сте Ви лично учинили за Државу?”

  1. Nebojša каже:

    Autor je napravio dobru poentu. Međutim, dovoljno je pročitati malo Nušića, Domanovića i Rajsa, pa ćemo vidjeti da problemi jesu dublji

  2. milutin56 каже:

    Šta bi uradio za ovakvu državu Srbiju ? Ja bi je razbucao na sitne deliće da mogu, da imam resurse, jer je to najveće planetarno zlo planete. Ali zato, zemlju Srbiji bi bolje, žešće branio od svih stanovnika Srbije zajedno, pogotovu od vlasti i naše opozicije.

  3. Миљан каже:

    @Nebojša Hvala.

    @milutin56 Sram Vas bilo!

  4. makijavelista каже:

    balkan sravniti sa zemljom udariti brazdu i reci ne ponovilo se…

  5. Миљан каже:

    @makijevelista Ako ste Vi ovo zaključili iz teksta, onda Vas molim da posetite nekog psihoterapeuta (pošto verovatno sveštenicima ne verujete).

  6. Nebojsa1964 каже:

    Slucajno nabasah na ovaj tekst i iskreno se zacudih da neko ko se glasi pripadnosti NK moze ovako nesto da napise. Ako je Vama ova i ovakva drzava Srbija dobra, mislim da biste Vi morali da se javite nekom psihoterapeutu kako to toplo preporucujete jednom od komentatora. Ja sam jedan od tih koji radi u inostranstvu teske poslove, a imam diplomu fakulteta. Nikada nisam hteo da budem u bilo kojoj partiji, zato nisam ni mogao da se zaposlim. Sta je duznost drzave? Svaka drzava koja nije banana republika(kao sto je nazalost Srbija), duzna je da obezbedi svojim gradjanima normalne uslove za zivot. Znaci, ako hocu da radim, treba da imam gde i da se zaposlim. Ako iz nekog razloga izgubim posao, drzva mora da me potpori toliko da mogu da prezivim i placam svoje obaveze za vreme dok mi drzavni biro trazi posao. Tako funkcionisu sve stare evropske demokratske drzave a Vi pricajte sta hocete. Ono sto ja mogu i moram da uradim za svoju drzavu je da placam porez kako bi drzava mogla da mi omuguci gore pomenuto. Haug.

Leave a Reply

Archibald Reiss Arcibald Arcibald Rajs Brand Branding Brend Cujte Srbi Economy Ecoutez les Serbes ekonomska entrepreneur Finland Gregory Mankiw Harvard Universtiy kriza LinkedIN Marketing Pjesivci Serbia Srbija Београд Бренд&Маркетинг Брендирање Велика депресија Влада Зачеће Племе Предузетник Предузетништво Професионалац Пјешивци Савет за брендирање Св. Јован Свети Свети Јован Светска Слава Срби Србија Стара Црна Гора Стиглиц економија економска криза рецесија