ћ Ћ
RSS

Зашто је некада боље бацати новац кроз прозор?

Пет, окт 8, 2010

Бренд&Маркетинг

Иако звучи невероватно, има случајева када је за једну организацију то боље! Значајан део буџета који се одваја за маркетинг активности наше привреде је искоришћен на такав начин да је боље да новац бацају кроз прозор. Зашто? Најпре се штеди време, јер се за кратке временске интервале може бацити доста. Не морају се чекати резултати кампање који могу трајати и неколико месеци, а од које се неће ништа или јако мало продати. Надаље, тај новац ће можда неко успети да пронађе и на тај начин да га уложи у посао и – заради. Такође, може га наћи и неко коме је потребан за основне животне намирнице.

Да мало разјасним како то наша привреда узалудно троши. Пошто је појму маркетинг у нашем пословању углавном синоним реклама, а за рекламу се готово увек везује телевизија, онда се може закључити и где заврши већина „инвестиција“. Свакако на првом месту су ТВ куће и неизбежне маркетинг или рекламне агенције које пројектују кампање. Колико вам се пута десило да сте гледали сјајну рекламу али да касније не можете да се сетите за који производ или услугу су намењене? Нисте сигурни ни о ком се бренду ради из одређеног сегмента или нише. Такве рекламе добијају награде на такмичењима и служе за међусобан престиж маркетинг или рекламних агенција, а о трошку фирме која би заправо требала да зарађује. Али није само код нас такав случај. Да ли је ико купио најновији аутомобил марке „BMW“ само зато што је реклама снимана најновијим технологијама у неком чудном преледу земаљске кугле по савршеном ауто-путу? Чини се да за просечног купца ових возила ово није важно, а за снимање и емитовање такве рекламе је потребан велики буџет.

Међутим, те рекламе су барем забавне за гледаоце али већина других реклама личи једна на другу. Наше фирме али и већина маркетинг саветника се труди да „не таласа“. Принцип ради исто шта раде други је увелико присутан. Да ли ико разликује рекламе за детерџенте (Дуел или Мерил) или рекламе Центропроизвода и Др Еткер-а? И на једне и на друге рекламе се одвајају велики буџети. Оне нису занимљиве и нико не проверава да ли заиста доносе повећању продаје и/или снажењу бренда. Шта више, многи купци не знају да су „Центропроизвод“ и „Ц маркет“ две различите фирме са различитим власницима!

Зашто је друштвено корисно развијати маркетинг системе? Развој маркетинг система је од великог значаја за њену привреду непосредно и посредно за грађане те земље јер може довести до повећања извоза. У временима када је на светском тржишту понуда већа од тражње треба убедити потрошача да је баш одређени производ за њега иделан и да га треба купити поново, и поново… Том прозиводу или услузи је неопходно додати већу вредност и пројектовати канале комуникације које ће купац најбоље разумети.

Овде се не ради о завери или о некој неправди. То је једноставно тако – као што је земља округла. То није ни добро ни лоше. То је начин да се развија цивилизација.

Код нас се маркетинг системи не развијају довољно јер је наша привреда прилично оптерећена злоупотребом монопола. У системима у којима не функционишу правила капиталистичке игре онда и нема потребе за посебним освртом на маркетинг. Или можда ипак има? Да се приметити да је снажан удар економске кризе почео на неки начин да утиче на послодавце средњих и великих приватних предузећа јер су увидели да им је маркетинг – трошак. Уколико се не управља маркетингом на стратешком нивоу, он јесте трошак. Међутим, маркетинг не сме то да буде! Док би за обичног купца који вози ауто до посла и пијаце био велики трошак куповина спортских гума, дотле би за рели возача би то била инвестиција.

Уколико је и у вашој фирми маркетинг трошак, а не инвестиција, онда вам се више исплати да новац бацате кроз прозор. Како препознајемо да је маркетинг трошак а не инвестиција? Кока-Кола је сјајан пример холистичког приступа маркетингу. Уколико они толико пажње посвећују свом производу који је препознатљивији од хришћанског крста, шта онда остаје вашој фирми? Није истина да они имају само финансијску моћ, коју неоспорно свакако имају. Они имају идеје, снажан рад и стратешки приступ маркетингу.

Tags: , , ,

3 Responses to “Зашто је некада боље бацати новац кроз прозор?”

  1. Bilja каже:

    Sjajno Miljane!Jedna velika istina koju nažalost u mnogim velikim kompanijama ne uviđaju…

  2. Pedya каже:

    Sve si u pravu, ali reč „marketing“ je izvedena iz reči „market“, tj. „tržište“. I sve dok kod nas nema realnog tržišta, sve dok vlada „dogovorna“ ili „burazer ekonomija“, dok se pare zarađuju na nameštenim tenderima i na sve druge načine, ali ne i na tržištu, nema realne potrebe za iole ozbiljnim marketingom. A kad se marketing radi neozbiljno, onda se dobijaju i takvi rezultati. Nije ovo slučaj u svim privrednim granama kod nas, ali u velikom broju jeste. Nažalost.

    Svuda u svetu se investira u korisnike, u tržište, u brendove… To se računa u vrednost kompanije. Kod nas se investira u što luksuznije kancelarije i što bolje automobile vlasnika kompanija. I što bogatije službene ručkove i večere. To su investicije, sve ostalo je trošak. Tako se računa, pa se tako i seče. Kad naiđu takva vremena…

Leave a Reply

Archibald Reiss Arcibald Arcibald Rajs Brand Branding Brend Cujte Srbi Economy Ecoutez les Serbes ekonomska entrepreneur Finland Gregory Mankiw Harvard Universtiy kriza LinkedIN Marketing Pjesivci Serbia Srbija Београд Бренд&Маркетинг Брендирање Велика депресија Влада Зачеће Племе Предузетник Предузетништво Професионалац Пјешивци Савет за брендирање Св. Јован Свети Свети Јован Светска Слава Срби Србија Стара Црна Гора Стиглиц економија економска криза рецесија